July 1st, 2008, posted by dragnicmilan
Senzacija je posebno nedefinisano stanje kad sam sebe iznenadiš sa onim što nisi očekivao da ćeš videti i doživeti. Veći si od svih koje si toga jutra sreo. Srećan si jer si video ono što oni nikada neće videti. Senzacija u tebi je bila od vajkada samo ti nisi znao sa kim si tolike godine živeo. Nisi predpostavljao da ima nešto što će te toliko iznenaditi i obradovati. Nisi predpostavljao da si još mlad i vatren, ali događaji su te demantovali do te mere da si počeo da sumnjaš u svoj dotadašnji život. Posejao si seme sumnje i u svoj sadašnji život. Počeo si da sumnjaš u sebe, jer nisi verovao u ono što si krišom sanjao. To je reakcija duha koji je bio dugo pod narkozom i nije zno šta se sa njegovim telom događa. To je eho neke zajedničke sreće od koje su tebi pripale samo mrvice, a možda ni mrvica nije bilo kad se sve razišlo i kad je eho utihnuo.
Postoji u životu dan kada si ćutljiv i zamišljen i ne uočavaš oko sebe ni očigledna kretanja niti zvuke glasnije od šapata i od nežnosti. Ne znaš šta ti je ni gde si se zaputio ali ideš uporno i dosledno kao da si taj put bezbroj puta do sada prolazio. Do tebe ne dopire ni tišina jutra ni cvrkut nevidljive ptice negde u plavetnilu ili negde u krošnji najstarijeg drveta u kraju. Do tebe ne dopire ni žubor vode na vodopadima zelene reke, niti uspomena koja se vere po planinskim vrletima i traži svoju prvu ljubav. Zastaneš kod cveta i dugo ga posmatraš nežnošću za koju ne znaš od kuda u tebi u takvom izobilju. Kažeš cvetu svoju tajnu i odlaziš da tražiš neki drugi cvet koji danima cveta negde u blizini, ali ti ga još nisi otkrio niti si mu poverio svoju tajnu. Postoji u životu čoveka dan koji je sve drugo samo ne običan dan. Da nije sunca i plavetnila svi bi mislili da je to još jedan san koji čovek samo jednom u životu sanja. Svi bi mislili da je neka zabuna u pitanju ili je zemlja iznenada zakoračila u neku drugu orbitu izvan naše galaksije. No takve promene za nas nemaju značaja i mi ih ne primećujemo slobodnim okom niti bilo kojim drugim osetljivim čulima. Bilo kuda da svemirom luta zemlja i nas sa sobom nosi kao svoju gubu koje se nikada osloboditi neće.
3 Responses to “senzacija”
dragnicmilan
Odričem se svih svojih snova, jer mi se uglavnom nisu ispunili, ili ako su se ispunili onda je to bilo sa velikim zakašnjenjem. Osećao bih se tada kao da sam obukao zimski kaput usred letnje žege, ili kao da sam bio go na ciči zimi. Nikakve koristi od snva ako u njima nema ni mirisa ni boja, a i dodir tela ne osećaš kao svaran i vrpoljiš se u snu da bi dosegao ono što nikada dosegnuti nećeš. Počeću novi život sa mesta gde je neko nekada ranije odustao iz nepoznatih razloga. Krenuću pa šta mi bog da. Videću gde ću stići. Sanjaću ono što budem preko dana doživeo, a živeću ono što sam preko noći sanjao.
dragnicmilan
Nemoj nikada biti siguran da si izabrao pravi put. Pokraj puta kojim trenutno ideš uvek, ima još jedan put koji vodi u suprotnom smeru. Kako ćeš znati da si odabrao pravi put ako na cesti nema putokaza? Gde su bili anđeli koji su vas vodili dok ste vi dokoni crno vino pili i zavideli onima koji su išli suprotnim smerom? Gde su lutale vaše misli, dok je vaše telo izdisalo na vrelom suncu.? Gde su bile vaše uspomne koje su jedino mogle da vas spasu onda kad vam spasa nije bilo.
dragnicmilan
Došao vasionskim brodom iz dalekog svemira. Probudio se iz hibernacije kada je trebao da ima 20 godina ali nikada nije potvrdio ni demantovao taj podatak. Ostao je večito mlad jer godine u njegovom slučaju nisu merile vreme koje je proteklo nego vreme koje će tek doći. Rekao je da se zove Dragnić Milan kao i ja ali u to niko nije poverovao. Meni je laskalo što imam dvojnika negde u vasioni i bio sam raspoložen da se menjamo identitetima. Niko ne bi znao ko je onaj pravi a mi bi se za to vreme siti smejali ljudskim glupostima. Naročiti bi se grohotom smejali onima koji nisu poverovali našoj priči. Ljudi umesto da su svoj život merili galaktičkim godinama oni su se zadovoljili običnim zemaljskim godinama. Umesto da žive večno oni su večno umirali. Umesto da budu jedni drugima uspomene oni su se i života odrekli zarad večnosti koja mrtvima nikako nije mogla vratiti život koji su lakomisleno izgubili.
Leave a Reply
You must be logged in to post a comment.